Ovo je optužni predlog koji nikada neće doći do suda jer za povrede časti i dostojanstva na nacionalnom nivou sud ne postoji. Presuda za ova dela će stići vremenom, kroz feljtone i istorijske udžbenike, kao svedočanstvo o stradanju i moralnom posrnuću, sramnom ćutanju i dobrovoljnom predavanju čitavog jednog naroda sve do momenta kada mu se glava našla u procepu, pa ni tada nije bio spreman da je vadi, već je stao iza omladine koja je odbila da bude žrtva. Učinjen je zločin i biće potrebne decenije da svaki deo zaceli.
I zato…krivi ste za podele i mržnju koju ste posejali kao paravan za krađu i nepočinstva svake vrste. Zavadili ste i otrovali, niste birali osnov. Sve je bilo pogodno.
Krivi ste za promovisanje laži kao legitimnog sredstva u trci do cilja. Za otimačinu i lopovluk koji ste nazvali biznisom. Za bahaćenje narodnim novcima. Za nemanje sramote čak ni toliko da sakrijete izvore debelih bankovnih računa. Primitivna potreba da svoje bogatstvo delite po mrežama je bila jača.
Krivi ste za pelene po pogonima. Za propagandno odricanje od odmora. Za podvođenje, jer se samo podvođenjem može zvati kada stranom poslodavcu daš za pravo da sa tvojim narodom radi šta hoće. Za nazivanje ljudi neradnicima. Za prisvajanje reči marljiv samo za sebe. Za kićenje poštenjem po telu koje laže. Za obmane i prazna obećanja. Za penzionere koje ste ubedili kako će spasti državu ako se odreknu dela primanja, pa ni to nije bilo dovoljno, nego ste slali pisma zahvalnosti.
Krivi ste za prikazivanje slobode kao prava jačeg. Za anarhiju u kojoj se ne biraju sredstva. Za uverenje kako si vlastan učiniti bilo šta ukoliko imaš leđa.
Krivi ste za prostakluk u govoru, za svest kako je psovka odraz familijarnosti. Za progon lepog vaspitanja koje ste ismejali kao nadmenost, nadvikali ga i oterali iz javnog prostora jer vam je bilo malo mesta za zavičajno. Za sve nadimke, ojaknje i rzanje po skupštinskim klupama. Za pomije kojima ste polili svakoga ko je i malo vredniji od vas.
Krivi ste za izjednačavanje mišljenja jednog akademika sa smatranjem prostog puka. I nazivanje te pojave demokratijom. Za stid svakog mislećeg bića. Za bednu rečenicu: šta ti misliš da si ti.
Krivi ste zato što ste obrazovanje gurnuli kao nepotrebno, struku proglasili za smetnju, a poslušnost izjednačili sa egzistencijom. Za lažne diplome koje su unizile ideju školovanja i obezvredile one prave. Jer, stvar koju svako može da ima, izgubi vrednost.
Krivi ste za prisvajanje rodoljublja. Za namerno i tendenciozno farbanje istorije po ličnoj volji i potrebi. Za etikete koje ste povadili da ih lepite svojim protivnicima vređajući žrtve i nacionalni ponos.
Krivi ste za uverenje kako nas lečite besplatno. Za redove u kojima se stoji po nekoliko godina. Za lekare koji pišu dijagnoze ćuteći. Za medicinske sestre koje su u bolničke sobe stigle sa par meseci obuke. Za pandemiju kada ste nas prvo slali u šoping, a onda sejali paniku, krali i sluđivali narod dozvoljavajući da politiku vakcinacije tumače probisveti.
Krivi ste za otimanje svakog prostora koji ne sluša, od bašte kafića, preko cvećare, do pozorišta i festivala. Za kadar postavljen po zadatku sa isukanom batinom. Za kadar koji ponižava pošten svet svojim prisustvom. Za kadar sumnjivih biografija.
Krivi ste za pustoš koju ste napravili na svakom mestu gde ste imali interes. I za taj interes. Za besprizorno vređanje inteligencije. Za trag koji ste ostavili i koga ćemo se sećati. Za iscrpljenost koju ste proizveli. Za sve čime ste nas gađali. Ali nas niste zatukli. Pokazali smo se kao žilavi. Preživeli smo i nećemo zaboraviti.
