Priče o srećnom kraju

  Iz trka se spuštamo na travu jedva dišući. Još malo se prevrćemo, smejemo, golicamo. Pa se smirimo. Ljubim joj vrat i mirišem kosu: –             

Topla peščana uvala južnog mora bila je dom malog raka. Živeo je u steni sa ocem, a majke se nije sećao. Ona je jednog dana

  Anđina baka je imala cveće i baštu. I volela je da čeprka oko toga. Ona stavi jednu stoličicu pored leje i čupka, okopava, zagrće

  Anđa je volela kad je u kući tišina. Somotska. Zato je uvek, kada je sama, hodala bosa, što je bilo nedozvoljeno, šunjala se i

    Anđa je živela u svetu zabrinutih ljudi. I to joj je bilo sasvim normalno. Znala je ona da odrasli moraju da brinu, jer

Jednoga dana su Anđini roditelji kupili veći stan i Anđa je konačno dobila samo svoju sobu. Ona je celog života maštala o tome šta će

Kad je bila baš mala, Anđa je imala dobra zapažanja: – Vidi, mama, jedna buba nosi drugu bubu. Baš smešno. Mami i nije bilo smešno,

Anđa je imala jednu babu kod koje je povremeno morala da ide iako joj to nije bilo sasvim prijatno. Ali je morala jer je ta

      Bilo je to jednom u proleće kada su iznenada počeli topli dani i niko u kući nije imao šta da obuče jer

Na visokoj litici moćne planine živeli su orlovi. Bilo ih je na stotine. Tako su gospodarili svetom. U jednom gnezdu živeo je Ališa sa mamom