Hronika BESmisla

Naša škola je pred velikom odlukom. U kovitlacu svih dešavanja ona kao da je prestala biti svesna toga. Izgubila se. Odbijanjem da ozbiljno shvati probleme

Sažela sam sve poruke svojih pretpostavljenih iz prethodnog perioda posle pretnji koje su nam upućene. Razmislila sam i, evo, dolazim do zaključka kako neću biti

Deca su se pobunila. Mi smo se iznenadili. Deca istrajno brane svoje zahteve. Mi ih pratimo i podržavamo. Deca se dobro organizuju. Mi se pitamo

Odavno je rečeno: ne pada sneg da pokrije breg, već da svaka zverka pokaže svoj trag. Tako se u kriznim i nesigurnim vremenima otkriva karakter 

Nadam se da će doći taj dan. Jedan lep i običan dan. Jedan od onih koje ne pamtiš, ali voliš da ih imaš što više

Draga deco, svašta vam je vaša okolina govorila za sve ove godine. I vi ih, hvala bogu, niste poslušali. Gledali ste zabrinuti svet oko sebe,

Jedna istina koju zna svako ko je ikada imao posla sa decom: deca vole pravdu; ako im se pravda uskrati, reaguju burno; ne smiruju se

Drugi razred srednje škole, decembar pred kraj polugodišta. Sustiže me red da odgovaram istoriju, imam zapuštenih lekcija i štreber u meni cvili od obaveza. Moja

Juče pročitam na vestima naslov kako je neka žena ispala iz autobusa. I nastavim dalje da skrolujem. Posle nekog vremena isključim telefon jer nema ništa

Dva dana hodam pritisnuta nadstrešnicom. Očajna i nema. Nisam besna, zgađena sam. Jer je moja nadstrešnica gusti talog decenija propasti i ispaštanja zbog tuđe bahatosti,