Kad malo bolje razmislim

Da li se od dece uči? Da, svakodnevno. Samo ih treba pažljivo posmatrati i slušati. Oni nemaju pritvornost odraslih. Impulsivni su i u tome leži

ProGlasi kako voliš život koji teče. Jer život se ne čeka. ProGlasi kako voliš mirna jutra u tišini. Ne želiš namrštena lica. Ona lažu da

Smrt nije prirodna. Život jeste. Smrt bliskog bića uvlači nas u metafiziku. Krpimo, tražimo smisao, kopamo. Sahranila sam troje. Jedno pre sedam dana. I, čini

Ulazim u njegov dlan Kao u postelju od perja. Skupim noge do brade Zatvorim oči Ušuškam svaku prazninu Skočim iza ogledala.   A onda pretrnem.

Sat pre svitanja ulazim u Nepogrešivost tišine. Gusta je Upijam je kožom Dišem nečujno   Jutro je moj tajni ljubavnik Spremam se za njega Obuzdavam

Ne znaš ti ko sam ja Ja sam samo sebi ja Nije to greh Nije gordost Samo je istina   Misliš da je smeh radost

Nemoj mi nikad govoriti da me voliš Ja ne volim priče volim romane ne volim poentu volim tok   Nemoj mi nikad govoriti da me

Nisu retki podli ženski murdarluci u našoj svetloj istoriji. Poslednji se desio skoro. Jako je bolan jer je muškarce ostavio potpuno nemoćnim, razoružao ih i

Pišem ovo povedena jednom ljubavnom pričom. Najbolji roman koji sam pročitala u svom životu je Zlatno runo Borislava Pekića. On mi je objasnio sve, podržao