Kad malo bolje razmislim

Jedna moja prijateljica je godinama trpela najgore moguće nasilje od strane svog muža, od batina do uvreda i ponižavanja svake vrste. Trpela i ćutala, smatrajući

Pesme o Kosovskom boju naša deca rade u šestom razredu osnovne škole. U svetlu današnjih dešavanja interesantno je sagledati kako se njihovo poimanje ovog našeg

Nisu sve majke iste, nisu svi očevi jednaki. Ali se nekako podrazumeva da majka mora biti dobra, odana, požrtvovana, posvećena. Dakle, podrazumeva se i ne

Posle napornog dana, ležete u kadu punu tople vode i mirisne sapunice. Zatvarate oči, opuštate se. Svi problemi nestaju, ivice im se tupe, izgledaju manji

Život je kretanje. Iako nekada izgleda kao da je stao. Trenutke velikog bola i pustoši posle gubitka zaboravljamo. I to je dobro. Tako preživljavamo i

Magla je do prozora. Izgleda kao da smo sami na svetu. Ne uključujemo svetlo. Jedina svetlost je sveća. Pijemo kafu i plašimo se da progovorimo.

Pročitala sam jednom kako su neki matematičari izračunali koliko procenata života zavisi od nas. Uzeli su u obzir sve faktore, od vremena u kojem ste

Ona sada sedi iznad šoljice jutarnje kafe. Ćuti i gleda u prozor. U zeleno. To je smiruje. Njeno mesto. Sprema se na put. Voli taj

Dođeš iz škole sa peticom, očekuješ priznanje, a oni te pitaju ko je najbolje uradio. Ti kažeš: Maša. Onda te smlači rečenica: mogla si se

Nakašlješ se, a mama kaže: eto. Pročitala sam ovo pre neki dan na netu. I setila se jedne epizode sa mojom mamom. Danas mi je