Hronika BESmisla

  Sedim u parku okružena grupom trogodišnjaka, zadužena da jedno od njih sačuvam i vratim kući. Slušam sebe kako ponavljam: stani, nemoj tamo, vrati se,

Jednom davno postojala je jedna srećna i neobična zemlja. Danas je više nema jer je sreća najvarljivija kategorija na ovom svetu. Taj narod je bio

Ovo pišem posle jedne mučne neprospavane noći u kojoj sam se borila sa osećajem poniženja i beznađa. Možda ja sve to doživljavam previše emotivno, ali

Danas se svi trude da budu savršeni roditelji. Od momenta začeća postaju robovi ideje da se ni u čemu ne sme pogrešiti. Sugerisano im je

Stižem juče u školu i zatičem ispred i u celoj ulici neopisivu gužvu. Pošto su mi reakcije, kao i svima nama, utrenirane na vanredna stanja

  Ako bi se, kojim slučajem, sada podigli Nušić ili Domanović, bili bi sigurno proglašeni izdajnicima, ološem i petom kolonom. Nije da su se nauživali

Sedimo jedno veče u malom kafiću. Sitni su sati, pa je društvo odabrano, gotovo kao privatna žurka. Lepo je, razgovor teče, nekako je puno i

    Postali smo karakterne kurve i kukavice. Ili smo to oduvek bili. Možda smo tako odgajeni. Ja sam bar zilion puta čula prekor i

  Ja sam ove godine sedmi put osmi razred sa mojim đacima. To je potpuno različitih sedam puta, ali ovo je najtužnije sa aspekta mojih

  Za ovu priču je nevažno šta je za vas prva asocijacija na jutro. Da li je to mir i tišina, lagano ustajanje i utabana