Legende o malim ženama

Sve je počelo jednog dana u junu. U korpi je bila pomorandža, poslednja. Stajala je tu par nedelja. Nije izgledala loše, ali Dana je bila

Nazvali su je Ružica. I to ime je ostalo samo na papiru. Svakodnevno je bilo Ruža. Tako je tekao njen život. Iz bajke u stvarnost,

Mirka je volela život i cipele. Život je bio lep, udoban, bez ukrštenih staza, sastavljen po ličnom ukusu. Neko bi rekao jednoličan. Deca, kuća, posao.

Јелка је и ове године велика. Распоређујем благо по столу. Велике кугле на једно место, мале у чинију, један лампион полако вадим из вате. Дугачак,

Nije ona nikad bila sujeverna, samo je imala neke svoje rituale. Uz prvu jutarnju kafu u novoj godini čeprkala je po prošlim danima i izdvajala

  Moja sloboda se zvala Mila. Imala je balon plave natapirane kose, crtu krejona oko očiju sa zavijutkom na mačije, plavu senku, tesni crni kožni

  Nina je bila radoznala. Želela je sve da proba. Zanosila se beskrajno i punih grudi dotrčavala sa idejom. Znala je da oseti draž u

Milini roditelji su bili plus i minus. Tata je uvek bio elegantan, a mama samo kad krene na posao. Po kući je išla u starom.

Jednom davno Ona je pitala majku: „Jesam li ja princeza?“ Majka se samo nasmejala, a zatim strogo odgovorila: „ Ne, ti si obična devojčica. Princeze

    Ljubica je bila kao i njeno ime. Jer ljubičice moraš pronaći u tihom delu šume, u nekoj senci, i tek kad ih otkriješ,