Legende o malim ženama

  Verica je bila potpuno uzorna žena. Skromna, tiha, postojana, čak stidljiva u prvom kontaktu, što je davalo poseban šarm njenoj pojavi. Na poslu je

  Ivana je stalno nešto čekala. I to je postala njena apsolutna suština. Čekanje da nešto bude. Prvo je čekala da se rodi jer njeni

Anka je imala više imena: Ana, Ankica, Ankičica, Anuška, Ane. Zato što su je svi voleli. Zato je vremenom stekla sva ta imena. Verovatno da

  Ona hoda vrelom gradskom ulicom, kroz maglicu usijanog asfalta na svojim tankim štiklama i  kaiščićima oko golih članaka. Hoda lako, opušteno, ali odlučno, kao

Mesec je svetli čuvar noći. A noć je istina. Jer u toku dana hodamo, a kad hodamo, ne mislimo. Samo kad stanemo i dođemo do

            Kaja je jednog dana stavila svoj mali ranac na rame, izašla iz kuće i pomislila da je čitav svet

  Jednoga dana Beba je dobila svoj stan. Ne, nije ga ona kupila ili zaradila, već ga je baš dobila i već to je bio

      Ranka je bila lepa. I siromašna, kako to bude često u pričama, ali ovo je bio život. Jedino što je imala bila

  Gordana je radila u računovodstvu. Završila je tu školu spletom nesrećnih okolnosti i pod uticajem praktičnog uma svoje majke koja se stalno borila da

         Nada je živela u vreme kada je svet već počeo da gubi veru u dobre i zle sile. Znalo se da