Obelećemo svi od uveravanja koliko smo mi bolji, lepši, talentovaniji, sa dubljom istorijom, plodnijom zemljom, moralniji, uspešniji od svih na svetu, a naročito od najbližih suseda. A onda se dese dve situacije koje sve to demantuju i postane jasno svakome ko ima oči da gleda koliko smo mi daleko od prave države i razumevanja ljudskih prava i obaveza. Što je najgore, ponište nas Crna Gora i Kosovo za koje se stalno upinjemo da dokažemo kako su mafijaška gnezda i nikakvi ljudi. Jer, dok mi sa akademske visine uvek i samo komentarišemo nedolično ponašanje svojih činovnika (osobe izabrane na konkursu i obavezne da poštuju zakone, a plaćeni novcem poreskih obveznika), političara (osobe izabrane voljom većine i obavezne da poštuju zakone, a plaćeni novcem poreskih obveznika) i medija (kanali obaveštavanja koje mi plaćamo ili im na konkursu dodeljujemo nacionalno dobru u vidu frekvencije da bi nas istinito i pravovremeno obaveštavali), ove dve države nekad nešto i urade.
Crna Gora je efikasno zabranila neke emisije Pinka i Hepija zbog svega onoga zbog čega bi trebalo da su zabranjene i kod nas, ali to kod nas ne biva. Mi ih još i nagradimo dodeljujući im nacionalne frekvencije na još pet godina jer imaju lepe elaborate. Malo se zbog toga nasekiramo, napravimo po koju emisiju da se zgrozimo, a onda svi stanemo iza Baka Praseta da nas brani i navijamo krijući mu se iza leđa. Pa kakva država i kakvi propisi, takvo i ime i lik branitelja…A Pink otvara novu, još skuplju Zadrugu, nikad viđenu i glamuroznu.
Na Kosovu se desi silovanje jedanasetogodišnje devojčice. U roku od dva dana se dese dve dobrovoljne ostavke najviših funkcionera iz moralnih razloga i nekoliko smena iz tih istih i drugih zakonskih razloga. Kod nas u TV emisiji državna sekretarka MUP-a pita oca pokojne Tijane gde je bio kada mu je dete nastradalo. Kod nas MUP neće da usvoji već pripremljen način ranog obaveštavanja u slučaju nestanka deteta. Kod nas dete ispadne kroz prozor vrtića i onda se ispostavi da vrtić nema sve potrebne papire. Ali glasamo većinski za listu sa sloganom Za svu našu decu.
Mi nemamo kazne i ostavke. Kod nas se usvaja pokajanje i bezuslovna privrženost vođi koja iz toga proizilazi. Zato nam slobodno šetaju ubica Stanike Gligorijević, krivci za propast termoelektrane, proglašavamo pijanim pilota helikoptera koji kroz oluju vozi bebu radi podizanja rejtinga, tolerišemo graditelje kafančeta na Kopaoniku i graditelje loših puteva. Trpimo uvrede svih vrsta na televiziji i u novinama, gledamo razni nesoj po skupštinama i državnim telima. Spremno tražimo vezu i kucamo poruke solidarnosti kada se treba lečiti. Zašto to radimo? Zato što smo gadljivi i nećemo da se prljamo, zato što ništa ne vredi, zato što su svi isti, zato što imamo akademsku čestitost. E, pa zato što smo takvi, kanalizacija u kojoj živimo će postati sve zagušenija. Umesto da stisnemo zube i zasučemo rukave, mi stojim zgađeni sa strane i merimo čije je govno veće.
