Postoji jedna anketa na koju bi svako u Srbiji odgovorio potvrdno, bez obzira kojoj stranačkoj opciji pripada, bez obzira što je ucenom nateran da ćuti. Mora, ako je čovek.
Pitanja bi bila sledeća:
- Smatrate li da svako zavređuje pristojan život u skladu sa svojim kvalifikacijama?
- Da li želite zdravu sredinu, bez zagađenja?
- Treba li svakome obezbediti pristup zdravstvenoj zaštiti?
- Hoćete li pravične sudije i zakon koji važi za sve?
- Da li biste podržali reformu školskog sistema koji bi deci obezbedio kvalitetna i upotrebljiva znanja?
- Želite li policajca zaštitnika i saveznika?
- Da li su zemlji potrebni stručnjaci u koje svako ima poverenja?
- Treba li očekivati da se u javnom prostoru govori samo istina?
- Očekujete li da krivac prizna grešku, ili, bude, bar, adekvatno kažnjen?
Zašto onda nemamo konsenzus? Zašto bi svako DA imalo rep? DA, ALI…šta su radili oni pre…svi lažu…svi samo obećavaju…sve je to isto…nikad nije bilo bolje, sa alternacijom: ćuti, može i gore…
Za to vreme, ne postoji sektor koji nije razrušen. Škola se guši, sudovi se raspadaju, presude stižu po direktivi, univerzitet se drži za vazduh, kultura nema sagovornika, zdravstvo devastirano nestašicom kadra, pacijenti poniženi strahom, bespomoćni u hodu po šalterima, poljoprivreda očajna, zarobljena dugovima, siromašna i sabijena u rupu, struja na kašičicu, gas na poverenje, vazduh koji se vidi, novinari na listi za odstrel.
Ne postoji reč kojoj se veruje. Pravda se traži na ulici.
Ne postoji čast. Svako se latio kamena.
Ne postoji uvažavanje. Svi su tumači.
Činjenice su dobile dva lica, aksiomi znak pitanja, dokazi gluvu sobu.
Oko nas ruševine. Na njima laž, interes, zakon mafije, sebičnost i mržnja. Stražu im drže čuvari ličnog sveta. Oni bi na svako pitanje iz fiktivne ankete odgovorili sa DA. Ali da se ne mešaju. Imaju svoje razloge. Ili su razočarani. Možda nepoverljivi. Neobavešteni. Preko glave im je više. Oni podržavaju decu koju je policija pre pola godine prebila u Valjevu zato što su ta deca prečica do ostvarenja svakog DA. Ali ne shvataju očigledno: režim je poslao batinaše, dobio je prećutnu saglasnost horde slepih koju voza i laže po potrebi, međutim, pendrek je u ruci neutralnih, onih koji će pogledati Presedan i nastaviti ćutanje sa nadom da ih ništa neće koštati, sa verom da se pošast neće pružiti preko njihovog praga. Sve do jednog dana kada će presedan postati pravilo. A onda će biti kasno.
