Kad je bila baš mala, Anđa je imala dobra zapažanja:
– Vidi, mama, jedna buba nosi drugu bubu. Baš smešno.
Mami i nije bilo smešno, ali ništa nije rekla.
Postavljala je i razna pitanja:
– Bako, zašto kokoška nosi petla kad je on veći?
– Pa, neka ga nosi kad je luda.
– Ali on je još i kljuje po glavi, Bezobrazan je. Brani je, bako.
– Neću da je branim. Ona njega voli i neka je sad.
– Kako ga voli?
Baka nije više ništa odgovarala. Bila je u nekom poslu jer su odrasli uvek u strašnom poslu kad je nešto bitno.
Anđi stvarno ništa nije bilo jasno. Kakva je to ljubav kad nosiš nekog ko je veći od tebe. I još te kljuca po glavi. Čudno!
