Anđa se nikada nije plašila mraka.
Uvek je u isto vreme išla na spavanje. Mama je poljubi i to je to.
Ovo se desilo kada je ona bila baš mala.
Jedne večeri pored njenog kreveta se pojavila foka. Nije ništa radila, samo je sedela i ćutala. I Anđa je ležala i ćutala. Tako su se družile i Anđa je bila potpuno sigurna. Bilo joj je nekako toplo i puno.
Foka se pojavljivala svake večeri kad mama zatvori vrata i izađe iz hodnika i sve se smiri. Kada se zna da više niko neće upadati.
Malo je bilo problema kad su kod mame i tate dolazili neki prijatelji, pa kad pričaju glasno, ili puste muziku, pa se još više razviču. Tada Anđa nije ni sebe mogla da čuje, a kamoli foku, koja, kao što sam rekla, nije ništa ni govorila, ali su se dobro razumele.
Nije foka bila plašljiva, ali joj je bučno društvo išlo na živce.
Kada je Anđa putovala negde, na more, ili bilo gde, foka nije dolazila. Valjda nije mogla da se snađe.
Kad Anđa spava kod bake, a to je bilo često, ni tu foka nije htela da dođe. Iako je Anđa čekala. Iako je i ovde ona imala svoju sobu. Mada, baka je imala jednu nezgodnu osobinu. Stalno je ulazila u sobu da nešto proverava jer se sekira. Ona se, inače, za sve stalno sekirala. Da se nije dete otkrilo, da nije hladno pored odškrinutog prozora, pa ga zatvori, a onda, da nije zagušljivo pored zatvorenog, pa ga otvori.
Foku je to nerviralo.
Anđa nije nikada nikome rekla za foku. Taman posla. Pa imala je toliko mozga i kad je bila mala da zna da je to pomalo uvrnuto. Verovatno joj niko ne bi ništa rekao, ali bi se značajno pogledali, a i to je dosta.
Kad je Anđa malo porasla, foka je sve ređe dolazila, a onda je ostala samo uspomena na nju. Uveče je, kad legne, nešto čitala ili gledala film, ili nije ništa radila, samo bi se stropoštala. Doduše, uvek je znala na kom je mestu u sobi ležala nekad foka.
Sada je Anđa imala neke drugare. Igrali su se, šetali, pričali.
Jedne večeri, kod Anđe je spavala Tea, njena najbolja drugarica. One su jedna drugoj poveravale sve tajne. Zato su bile najbolje drugarice.
Legle su prvo i gledale neku seriju o američkim tinejdžerima, a onda je Tea predložila da ugase svetlo i pričaju.
– O čemu da pričamo? – pitala je Anđa.
– Pa o tajnama – odgovorila je Tea.
Ušuškale su se i Tea je počela da priča.
Anđa je posle nekog vremena pogledala mesto gde je ležala foka. Bilo joj je nekako neprijatno. Kao da laže Teu.
Anđa je znala da se sa prijateljima, u stvari, ćuti.
