Anđa je najviše volela kad počnu pripreme za letovanje. Sve je volela, od prve rečenice kad se razmišlja kuda ove godine, mada je niko nije mnogo pitao šta ona misli o tome, ali je bilo odlično razmišljati o raznim predlozima. A onda dani kad se pere, pegla, pakuju torbe i kupuju razne stvari po spisku, da se nešto ne zaboravi i ne pokvari letovanje. Pa noć pred polazak…Mama i tata misle da ona spava, a ona samo žmuri, sluša ih kako tapkaju kroz kuću i čeka da mama uđe u sobu i kaže: ustaj, krećemo, a Anđa se, kao, proteže i trlja oči i čeka da mama izađe iz sobe i da ona skoči, već spremna. Pa putovanje, pa tuneli, pa sendviči, pa se onda, kad već izgubiš svako strpljenje, pojavi more iza planine. I počne da miriše.
A onda kupanje svaki dan i uživanje i prvi dani kad misliš da će sve trajati večno, i onih par poslednjih kad vreme proleti i moraš nazad. A i to nije bio kraj sveta…
Jedne godine, mama i tata su bili švorc. Tako je tata rekao: ostali smo švorc za letovanje. I u kuću se uselilo razočarenje. A onda su neki njihovi prijatelji došli i rekli:
– ‘Ajte s nama na kampovanje.
– Gde? – mama je bila u čudu – pa mi ne znamo da kampujemo.
Tata je obećao mami da će sve biti u redu i da se mogu vratiti kad žele ako ne bude lepo, a i blizu je.
Ove pripreme za letovanje su bile čudne. Mama je stalno pravila spiskove i stalno pitala: šta ćemo ako…a onda pravila nove spiskove za svaki slučaj. Tata je stalno telefonirao i pozajmljivao, jer oni, stvarno, nisu znali da kampuju. U kuću se uselila zbunjenost. Na kraju su imali sve: i šator, i stolice, i krevete, i namirnice koje mogu da stoje, a ne kvare se, i lekove, i stare šerpe, i spisak šta će jesti svih dana, detaljno sravnjen sa spiskom namirnica, i još ko zna šta. Uglavnom, bilo je svega puno. I sve je još jednom provereno po spisku. Jedva su posedali u kola jer je svuda okolo bilo nečega. I na kolima, i ispod nogu.
Stigli su na obalu ogromnog Dunava u šumu pored peščane plaže. Zbunjeni.
Tata se pravio da zna sam da namesti šator sve dok mu nisu drugari pomogli, a mama je nameštala i raspakivala, pa premeštala da bude zgodnije, a onda čistila jer se unela prašina. Tata je završio i seo da se odmori i više se nije mešao u tu kuću, a mama je narednih dana samo čistila, tresla i raspremala jer se stalno unosi prašina i niko ne pazi, pa se ne može u tome spavati.
A onda je za Anđu nastupila sloboda za koju i nije znala da postoji. Kupaš se po ceo dan i kad poželiš. I ne moraš da sediš na peškiru da se sušiš. Ideš samo u kupaćem i nije bitno šta si obukao, i da li se slaže majica, i da li ima fleku, i da li je pala u prašinu jer je samo tresneš malo i nastaviš. Jedeš napolju i gledaš u reku, a mrvice mogu da padaju gde god, nije važno. Ako se isprljaš dok jedeš, samo uskočiš da se okupaš još jednom. Kad ti je dosadno da se kupaš, pecaš. Kad ti je dosadno da pecaš, ležiš u mreži i ljuljaš se. Kad ti je i to dosadno, obuješ gumene čizmice i vadiš školjke i puževe. Ili slušaš odrasle šta pričaju. Ili ideš do drugih šatora jer tamo nešto lepo miriše. Ili kuvaš pasulj na vatri. Ili ideš sa mamom na plažu malo dalje na kojoj se ćuti. Ili ideš do seoske prodavnice u kojoj nema ništa, al’ je zabavno.
Noću je bilo toliko mračno, da Anđa, kad stavi svoju ruku ispred lica, ne vidi je. Proverila je to više puta. Ali brzo zaspi. Pre spavanja obavezno pale vatru i sede oko nje, nekad sviraju gitaru i pevaju, a nekad samo ćute.
Ujutru se, umesto umivanja, kupaju. Ustanu, skinu pidžamu i uskoče u Dunav. A Dunav je tada potpuno miran i gladak. Onda se uviju u peškire i sede na suncu i ćute.
Kada su se vratili sa tog letovanja, imali su kamperskih namirnica za još mesec dana, a Anđa je mrve sa stola ščistila na pod u kuhinji i svi su se tome smejali. Bili su crni od sunca i nisu nikome objašnjavali kakvo je mesto, kakav je smeštaj bio, da li su zadovoljni agencijom, i tako. Niko ih nije ni pitao, jer su se ustručavali da ih ne uvrede.
Naredne godine mama i tata nisu bili švorc. Spremali su se na obično letovanje negde, a Anđa je obećala sebi da će, kad poraste, biti uvek švorc u toku leta.
