Često kažem svojim đacima kako književnost nudi odgovore na sva pitanja, ili, bar, utehu kroz analogije.
Mi živimo u teška vremena. Potrebno nam je svako zrno mudrosti.
Tako, ovih dana, dok gledam svu nesreću oko sebe, hapšenja i prebijanja, ponese me pesimizam, pa mi prvo padne na pamet Andrić: „Svi smo mi mrtvi, samo nas redom sahranjuju“. Ali defetizam nije nikome dobra doneo. Zato, idemo na Šumu Striborovu, bajku Ivane Brlić Mažuranić. I tu imamo sve. kompletnu sliku današnje stvarnosti. Sa uputstvima i objašnjenjima. Ukoliko smo spremni da ih usvojimo.
Prvo da podsetim one koji su ovo delo davno čitali.
Majka i sin žive skladno sve do momenta dok sin ne sretne zmiju devojku. Majka je zlu narav svoje snahe prozrela i opominjala sina koji, zaslepljen ljubavlju, nije želeo nikakvog saveta, već se, zajedno sa svojom ženom, ustremio da majku otera. Sva poniženja i nemoguće zadatke majka je preživela srećnim sticajem okolnosti i uz pomoć novih prijatelja Tintilinića, patuljaka koji se pomaljaju iz pepela, složnih, vedrih i na akciju spremnih. Želeći da osvesti sina, majka postavlja zamku i zla snaha pokazuje svoj zmijski jezik, ali sin, iako suočen sa istinom, ne želi da je vidi. Majka je prinuđena da napusti dom. Odlazi u šumu Striborovu, začarano mesto moćnog vladara. Sa prestola u zlatnom dvorcu on joj nudi da se vrati u mladost i oslobodi jada u kom živi. Ali ona, svesna da će tako izgubiti sina, odbija ponudu. „Kad je baka ovo izrekla, strahovito jeknu cela dubrava, prestadoše čari u šumi Striborovoj, jer je baki bila draža njezina nevolja, nego sva sreća ovoga sveta.“ Naravno, kako to već biva u bajkama, sin se vraća majci, a snaha zmija nestaje u nekom panju.
Da li je ovo samo bajka ako je posmatramo iz perspektive naše stvarnosti?
Mnoštvo je onih koji stradaju jer su prozreli istinu. Oni neće više da ćute. Na sve načine ukazuju na zlo koje nas okružuje, urušava i vodi u propast. Trpe nasilje, stradaju, i draža im je ta nevolja od ćutanja u beščašću i života u laži. Oni traže odgovore za smrt bez povoda i alavost bez dna.
Mnoštvo je i onih koji ne žele istinu da vide. I pored praznog novčanika, odsustva perspektive, razuzdane agresije, poplave prostakluka, mržnje koja se seje kao korov. Čak i kad se zlo ogoli, kad postane vidno, kad ugrožava elementarnu egzistenciju, oni ga zanemare, verujući u prazna obećanja, zaricanja i otrcane kvazipatriotske parole. Svoje pristajanje brane agresivno, ponižavajući sve oko sebe, naročito onaj misleći deo. Jer oni neće i ne mogu da vide. Svaku argument doživljavaju kao uvredu. Jer… Kako bi drugačije ostali celi? Kako bi opravdali lični poraz čiji koren čuči u kukavičluku ili, još gore, u koristoljublju?!
Zmija devojka je svuda oko nas, obavijena i upletena u svaku poru ovog društva, od medija koji su se srozali na nivo pijačarskog nadvikivanja, do svega što ikakvu moć ima. Sve to dokazuje svoju ispravnost, skromnost, domaćinsku pitomost i rodoljublje, sve se to upire da dokaže kako nije ono što u stvari jeste, a odaje ih sitna podlost i krupna krađa. Na svako upiranje prstom, na svaki dokaz, zmijski jezik se isuče i opogani sve oko sebe, na pitajući za cenu, ne obazirući se na žrtve.
Zatim, moćni Stribor, gospodar začarane šume iz koje ova zmijolika bića izlaze. Ograđen tamom kao gardom, sakriven iza stabala, on sedi u zlatnom dvorcu, gospodar je sudbine, nudi savete, daje pomilovanja. I onda mu se sve to sruši od jednog NE koje izgovori BAKA iznurena nesrećom.
I zato, kada ova naša čarolija nestaje? Nestaje kada se umnoži broj ovih BAKA. Nije dovoljna samo jedna. Ono je bilo staro vreme kada je reč imala težinu. Izgleda da novo vreme radi na količinu. Neophodno je zajedništvo, unisonost glasova i dela. Premnogo je onih koji se još uvek zaklanjaju ćutanjem, navlačenjem zavesa i zatiskivanjem prozora, psovanjem u svoja četiri zida. Čarolija će nestati kada mnoštvo grla usvoji manifest krda koje se, prilikom napada lavova, skuplja u krug i okreće rogove prema opasnosti, složno i solidarno. Tek tako Striborova moć nestaje, a zmije se vraćaju u panj iz koga su dogamizale.
Nisu bajke priče za decu. One nose drevnu mudrost. Realnost zla i moć dobra. Samo treba imati hrabrosti. Reći NE iako nije udobno. Verovati. Ne odustajati.
