Ona hoda vrelom gradskom ulicom, kroz maglicu usijanog asfalta na svojim tankim štiklama i kaiščićima oko golih članaka. Hoda lako, opušteno, ali odlučno, kao da je sandala njen urođeni deo, bez koga bi sklad tela bio narušen. Meki korak njiše tanku haljinu koja sve pokriva oku i provocira obećanjem. Ona hoda uspravno, bez pretenzije da bude primećena, bez znanja o drugim ljudima. Javlja se svima ljubazno, podignuta kosa je baš i ne sluša, smeta joj u govoru, sklanja je vitkom rukom i nastavlja da hoda. Kada nestane sa vidika, niko ne može reći da li je lepa, koliko ima godina, koje boje joj je haljina, ali se oseća odsustvo svežine, ulica oteža i pritisne je jara.
Ona je visoka i dostojanstvena gospođa u poodmaklim godinama, sporog i odmerenog hoda, uspravnog, i niko ne može da se seti da li je ikada izgledala drugačije. Da li je ikada imala manje godina ili drugačiju frizuru, stil oblačenja ili brži hod, da li je ikada vukla kese sa pijace ili trčala za decom u parku. Uredna, u strogo srezanim kompletima, haljinama sa tankim kaišem, neupadljivom ešarpom, uvek doteranom kosom, ali ne onom kosom koja je tek izašla ispod četke i haube profesionalnog frizera, već kao uredna poslovna žena sa stranice Bazara. I, naravno, štikla. Ne mnogo tanka, nego onako taman, da se ne izvija i ne škripi, da bude svakodnevna i obična, da ne odskače ni od trafike, ni od pozorišta. Smeje se blago i uzdržano, malo klimne glavom i nastavi. Iza ostaje utisak, samo njoj znane, neporecive istine, uređenosti, sklada u mislima i postupcima.
Ona je devojka u ranim dvadesetim, još ne prava žena, tanka i vižljasta, čeka svoj konačni oblik. Farmerice i obična majica, kratka i šarena, bez prave forme, ali dovoljno uska da ostavlja utisak ženstvenosti. Duga kosa, razbarušena, ponekad je dirne kao da nije njena, odsutno i nehajno je prebaci sa jednog ramena na drugo. Hoda veselo, nekud žuri u uskim nanulama sa vrtoglavom štiklom, kucka potpeticom, poskakuje. Nema nesigurnosti u tom koraku, samo radost i sloboda, prkos svim silama gravitacije. Osmehuje se blago i zagonetno svojim tajnim mislima, maše nekome preko ulice i nestaje iza ćoška. Ne izaziva ni začuđenost, ni radoznalost, samo ozarenost, kao zrak sunca između dva oblaka.
One, sve druge, u patikama i ravnim cipelama promiču, gegaju se u udobnim pantalonama, trenerkama, širokim majicama i duksevima. Hodaju, a iza ostaje trag dosade i poslovne smorenosti, naređenja i obaveza.
