Ima li još neko kome smeta reklama koja se danima vrti na svim televizijama i sa kojom se neižbežno sudarim bar nekoliko puta, iako prebacim na drugi kanal čim je čujem? Ona je vešto upakovana između lekova protiv išijasa, uložaka, suplemenata za čelični imunitet, domaćica koje donose revolucionarne odluke da menjaju prašak za veš i suve slanine slanine. Ona te vešto zaskoči i sa uzvišenim patosom objašnjava da si i ti svet.
Ne znam šta je pravi povod i uzrok da ovakvu reklamu neko napravi. Da li želi da nas ohrabri ili da nam kaže nešto što ne znamo, a oni su to zapazili? Ako želi da nas ohrabri, onda nam posredno govori da smo mi tu važnu činjenicu nekada znali, pa smo je zaboravili, ili se bojimo da je kažemo, stideći se iz nekog razloga. Ako nam saopštava nama nepoznatu istinu, znači da smo se u prethodnom periodu trudili, ali to niko nije video, pa nam je sve konačno priznato.
Ne razumem zašto bi mene neko neprekidno uveravao da sam i ja svet i za to još plaćao besne pare. Što bi se oni trošili kad ja i bez toga znam da sam svet? Svaki put kada čujem tu reklamu, u glavi mi kreće kao matrica ona pesma Desanke Maksimović Ja znam ko sam…bez obzira na svu patetiku koju ime ove pesnikinje trenutno ima zbog onih koji su je u poslednje vreme branili. Zar oni stvarno ne znaju da ovde i dalje ima sveta kao što su i oni, samo taj svet ne može da se nadvikuje sa onima koji su nas osramotili gde god da su se pojavili. A pojavljivali su se svuda, i to za naše pare. Mi smo ih plaćali da nas zastupaju, oni su tumačili naše interese, oni su bili naše ogledalo, oni su ratovali, dokazujući se na naš račun, oni su kopali grobnice i hladnjačama prevozili ubijene u ime naše slobode, oni su zauzimali i pljačkali tuđe kuće, precrtavali granice i pozivali se na nebesko carstvo za nas. Oni su učinili da sve nas danas gledaju kao božiji ispljuvak na zemlji, kao zaostalu enklavu srednjega veka, kao ljigavce i ubice. Oni su u svojim nedovršenim školama, kao loši đaci, preskočili sve one lekcije koje smo mi štreberi učili, a onda su nam se svetili, otimajući nam čast i dostojanstvo. Oni su, kao nikakvi frajeri, stajali po strani, dok smo pričali o knjigama, slušali muziku i putovali po svetu preko ferijalnog saveza, a onda su naše doživljaje prepričavali kao svoje. Oni su zauzeli besne stanove dok su nama slali pozive u rat, a onda su iz tih stanova pozivali na odbranu svete zemlje. Oni su sve to učinili, a mi smo ih pustili, jer su bili napadni i glasni, jar su bili dosadni i nasrtljivi. Mi smo bili fini i gadljivi na vlast. Stajali smo po strani i čekali da čudo prođe, pa će prave vrednosti doći na svoje. A onda su se neki među nama dosetili od čega se živi i prodali nam fiktivnu slobodu, grabeći sve čega se dohvate. Bili su malo uglađeniji od prethodnih, ali je dejstvo bilo jednako pogubno. Izbili su nam argumente za budućnost, jer kad su se prvi vratili, mi više nismo imali načina da se pravdamo.
Ali ja sam svet, i ne treba niko da me uverava u to. Ja jesam svet, iako sam prevarena toliko puta. Ne treba mi uveravanje u vidu patetične reklame, iako joj se umetnički domet ne može osporiti. Ja znam ko sam i ne treba niko ni da me podseća, ni da me ohrabruje. Ponižavajuće je kada ti neko kaže: pogledaj se, valjda znaš ko si. Ja znam, rekla bih mu, ali ti ne znaš ko sam ja, ili znaš, pa mi se rugaš. Ja sam ovde odavno, a ti si tek sad primetio da postojim, jer si dozvolio da me pomešaš sa onima koji se predstavljaju da su isti kao ja. A nisu, samo su bezobrazniji, a tebi je lakše da nas strpaš zajedno i optužiš da smo divljaci, a onda čuješ za jedan spomenik i zaprepastiš se nad činjenicom da smo nekad bili ljudi, platiš reklamu i opereš savest. Vidi, ono što dođe do tebe odavde i sa čim ti pregovaraš, nismo mi. To je okupaciona sila koja nam je oduzela dostojanstvo sa spomenika kojem se diviš i kojim nam dokazuješ da smo ljudi. Marketingom se ne može prati obraz. Ja znam da sam svet još odavno i ne treba niko na to da me podseća jer to samo probudi bes i osećaj poniženja, pa se pitam razjareno dokle smo to mi stigli kad treba platiti termin u kome će nas uveravati da nas civilizacija, bar u jednom delu naše istorije, nije zaobišla.
