Hronika BESmisla

  Pošto smo mi odlučili da ćutimo i kao takvi nestanemo, pošto nam se svaka pobuna završava sa ju,ju,ju, strašno, ili besnim lajkom na trenutno

    Naslušah se ovih dana žalopojki uvređenih ljudi zbog potcenjivanja i omalovažavanja njihovog dijalekta. Mozak me zaboleo od gluposti koje sam čula, a izgovarali

  Evo šta mi se desilo pre neki dan. Osetih svu silu antivakserskog napada na sebi. Bilo je to ovako. Odlazim kod rođaka koje dugo

  Svakoga dana korona uzme sebi po pedeset ljudi. I ništa, i to nam je postalo normalno. Prepričavamo brojke, kažemo: užasno, strašno, i nastavimo dalje.

  Ja sam od onih koji veruju u red, vaspitanje, čast, dostojanstvo, zakon. Još i gore od toga. Ja sam od onih koji bi ove

    Čitajući vesti nailazim na dramatična upozorenja zbog strašnog perioda retrogradnog Merkura. Pošto se ne snalazim u ovim efemernim oblastima, krenem da guglam i

Često šetam sa unukom koja ima tri godine. Voli ljude, svima se javlja usput, smeje se da privuče pažnju, a onima koji su joj posebno

Prošla nam je jedna i po školska godina sa koronom. I šta znamo o tome? Ništa. Osim da smo zadovoljni, da su prosvetni radnici pohvaljeni

  Sedim u parku okružena grupom trogodišnjaka, zadužena da jedno od njih sačuvam i vratim kući. Slušam sebe kako ponavljam: stani, nemoj tamo, vrati se,

Jednom davno postojala je jedna srećna i neobična zemlja. Danas je više nema jer je sreća najvarljivija kategorija na ovom svetu. Taj narod je bio