Kad malo bolje razmislim

Posle napornog dana, ležete u kadu punu tople vode i mirisne sapunice. Zatvarate oči, opuštate se. Svi problemi nestaju, ivice im se tupe, izgledaju manji

Život je kretanje. Iako nekada izgleda kao da je stao. Trenutke velikog bola i pustoši posle gubitka zaboravljamo. I to je dobro. Tako preživljavamo i

Magla je do prozora. Izgleda kao da smo sami na svetu. Ne uključujemo svetlo. Jedina svetlost je sveća. Pijemo kafu i plašimo se da progovorimo.

Pročitala sam jednom kako su neki matematičari izračunali koliko procenata života zavisi od nas. Uzeli su u obzir sve faktore, od vremena u kojem ste

Ona sada sedi iznad šoljice jutarnje kafe. Ćuti i gleda u prozor. U zeleno. To je smiruje. Njeno mesto. Sprema se na put. Voli taj

Dođeš iz škole sa peticom, očekuješ priznanje, a oni te pitaju ko je najbolje uradio. Ti kažeš: Maša. Onda te smlači rečenica: mogla si se

Nakašlješ se, a mama kaže: eto. Pročitala sam ovo pre neki dan na netu. I setila se jedne epizode sa mojom mamom. Danas mi je

Prvi dan škole. Teško hvatam pravac. Saplićem se u želji da oživim zaboravljenu rutinu. Ispred škole me sačekuje policajac. Mlad je i nasmejan. Pomaže mi

Mnoštvo je članaka o postavljanju granica u vaspitanju dece. Često se pitam odakle takva poplava saveta, a onda se setim, iz sopstvenog iskustva, kako je

Psovanje je naš nacionalni sport. Svi vam kažu da je to nepristojno, vremenom se naučite kontroli, ali, psovati se ne mora naglas. Može i tiho