Postali smo karakterne kurve i kukavice. Ili smo to oduvek bili. Možda smo tako odgajeni. Ja sam bar zilion puta čula prekor i jadikovku od roditelja: ne moraš baš ti sve da kažeš, pusti malo druge, ćuti, gledaj svoja posla, sveži malo jezik da ti ga drugi ne bi svezao…i tako. Narodno predanje je isto tako sklono da od nas napravi ono što sam pomenula u prvoj rečenici: umiljato jagnje dve ovce sisa, beganova majka nikad ne plače, strpljen-spašen… I tako, malo roditelji, malo kolektivno nesvesno, od nas napraviše ovo bezlično biće koje dopušta da bude ponižavano, šamarano, razjureno, golo i boso.
Ćutimo dok troše naše pare na svoje kampanje i besomučno lično bogaćenje. Ćutimo dok nas trpaju da se bavimo prisluškivanjem, mafijom i otimačinom. Ćutimo dok nam zatvaraju i otvaraju život, dok naše kulturno biće svode na restorane, fitnes centre i salone lepote. Ćutimo kada naše umetnike proglašavaju šljamom i izdajnicima, ukidaju im nagrade, a uspešnu decu prećutkuju i guraju u fusnotu ispod golih guzica estradnih zvezda. Ćutimo dok grcamo zagađen vazduh i postajemo otpadna kolonija. Ćutimo dok gledamo komšinice i rođake u modricama. Ćutimo dok šaljemo decu po inostranstvu. Ćutimo kada učlanjujemo i sebe i celu familiju po raznim strankama da bismo obezbedili golu egzistenciju.
Ćutimo, ćutimo, ćutimo… decenijama…i kažemo: pa ne moram to ja, neka neko drugi.
Neće, lepi moji, niko drugi. Neće nas strah spasti ni vratiti nam dostojanstvo. Svi smo odgovorni.
Ćutanjem, mi prodajemo svoju decu, jer sve što prećutimo, piše se njima. Oduzima im se budućnost, sigurnost i osećaj da su im roditelji vredni poštovanja. Neće naša deca da gledaju roditelje sline. Njima treba neko za ugled. Deca preziru miševe. Deca vole borce. Deca vole istinu i pravdu.
Kad zagusti, moja ćerka je znala da kaže: sve će se srediti, sad će da zalupa štikla, aludirajući na moj hod kada sam besna. E, pa neka jednom zalupa kolektivna štikla. Hajde da jednom kažemo: ne dam. Ne dam vam decu! Ne može! Nemate samo vi porodice i čast, a mi smo stado koje možete farbati kako vam se prohte. Nećemo da šapućemo po budžacima. Imamo pravo! Imamo, ljudi, pravo na kičmu i pamet! Imamo pravo na budućnost ako ste nam već sadašnjost temeljno opoganili! Ne! Decu vam ne damo!
