Hronika BESmisla

    Čitajući vesti nailazim na dramatična upozorenja zbog strašnog perioda retrogradnog Merkura. Pošto se ne snalazim u ovim efemernim oblastima, krenem da guglam i

Često šetam sa unukom koja ima tri godine. Voli ljude, svima se javlja usput, smeje se da privuče pažnju, a onima koji su joj posebno

Prošla nam je jedna i po školska godina sa koronom. I šta znamo o tome? Ništa. Osim da smo zadovoljni, da su prosvetni radnici pohvaljeni

  Sedim u parku okružena grupom trogodišnjaka, zadužena da jedno od njih sačuvam i vratim kući. Slušam sebe kako ponavljam: stani, nemoj tamo, vrati se,

Jednom davno postojala je jedna srećna i neobična zemlja. Danas je više nema jer je sreća najvarljivija kategorija na ovom svetu. Taj narod je bio

Ovo pišem posle jedne mučne neprospavane noći u kojoj sam se borila sa osećajem poniženja i beznađa. Možda ja sve to doživljavam previše emotivno, ali

Danas se svi trude da budu savršeni roditelji. Od momenta začeća postaju robovi ideje da se ni u čemu ne sme pogrešiti. Sugerisano im je

Stižem juče u školu i zatičem ispred i u celoj ulici neopisivu gužvu. Pošto su mi reakcije, kao i svima nama, utrenirane na vanredna stanja

  Ako bi se, kojim slučajem, sada podigli Nušić ili Domanović, bili bi sigurno proglašeni izdajnicima, ološem i petom kolonom. Nije da su se nauživali

Sedimo jedno veče u malom kafiću. Sitni su sati, pa je društvo odabrano, gotovo kao privatna žurka. Lepo je, razgovor teče, nekako je puno i