Hronika BESmisla

  Svakoga dana korona uzme sebi po pedeset ljudi. I ništa, i to nam je postalo normalno. Prepričavamo brojke, kažemo: užasno, strašno, i nastavimo dalje.

  Ja sam od onih koji veruju u red, vaspitanje, čast, dostojanstvo, zakon. Još i gore od toga. Ja sam od onih koji bi ove

    Čitajući vesti nailazim na dramatična upozorenja zbog strašnog perioda retrogradnog Merkura. Pošto se ne snalazim u ovim efemernim oblastima, krenem da guglam i

Često šetam sa unukom koja ima tri godine. Voli ljude, svima se javlja usput, smeje se da privuče pažnju, a onima koji su joj posebno

Prošla nam je jedna i po školska godina sa koronom. I šta znamo o tome? Ništa. Osim da smo zadovoljni, da su prosvetni radnici pohvaljeni

  Sedim u parku okružena grupom trogodišnjaka, zadužena da jedno od njih sačuvam i vratim kući. Slušam sebe kako ponavljam: stani, nemoj tamo, vrati se,

Jednom davno postojala je jedna srećna i neobična zemlja. Danas je više nema jer je sreća najvarljivija kategorija na ovom svetu. Taj narod je bio

Ovo pišem posle jedne mučne neprospavane noći u kojoj sam se borila sa osećajem poniženja i beznađa. Možda ja sve to doživljavam previše emotivno, ali

Danas se svi trude da budu savršeni roditelji. Od momenta začeća postaju robovi ideje da se ni u čemu ne sme pogrešiti. Sugerisano im je

Stižem juče u školu i zatičem ispred i u celoj ulici neopisivu gužvu. Pošto su mi reakcije, kao i svima nama, utrenirane na vanredna stanja