Ako su sva deca naša deca, zašto ih se setite samo u septembru i junu?
Ako deci želite budućnost, zašto im je prošlost mutna, a sadašnjost u pamfletima?
Ako je detetu potrebna knjiga, zašto ste je pustili niz pijacu?
Ako deca vole igru, zašto im je naplaćujete?
Ako deci treba sigurnost, zašto su na meti?
Ako su roditelji oslonac, zašto su poniženi siromaštvom?
Ako deca vole pravdu, zašto je ukidate?
Ako decu podižemo na moralu herojske epike, zašto im je stvarnost nemoćna?
Ako smo decu učili da misle, zašto se ljutite kad dođu do istine?
Ako decu šaljemo u školu, zašto je razgrađujete?
Ako je nastavnik ugled i autoritet, zašto ga gazite?
Ako deca ne snalaze u programima iz prošlog veka, zašto ih ne menjate? Ne decu, već programe?
Ako deca previše sede u školi, zašto ih vezujete?
Ako su gladni bilo čega, zašto im ne pružite?
Ako su zalutali, zašto im stiskate oči?
Ako su nemoćni, zašto mislite da su glupi?
Ako se bune, zašto ih ne čujete?
Ako je osmeh cilj, zašto je svuda bes?
Ako obećavate, zašto ne ispunite?
Ako želite razgovor, zašto stiskate pesnicu?
Ako ništa od ovoga ne razumete, zašto ste još tu?
Previše ZAŠTO je bez odgovora
