Naša javnost, odumrla i ogrezla u svađama, podelama i beznađu, potonula u bezidejnoj močvari, od studenata zahteva čudo. Zahteva reinkarnaciju, sigurnu trasu i svetlost. Kvazirodoljubi,
Kada je već godinu dana pola naroda na ulici, a stepen dezorjentacije dostigao vrhunac iz koga nema povratka u normalno, šta treba činiti? Treba li
Čim se pojavi rečenica kritike, sa druge strane odjekne: niste nadležni. Na drugom koraku sledi poruka: kome se ne sviđa, neka ide. Hajde onda da
Skandalozne su izjave vodećih političara u vezi sa školom. Skandalozne su i sramotne jer nisu istinite. A istina i sagledavanje uzroka bolesti su preduslov ozdravljenja.
Kada vidim ljude u kolonama protiv blokada, sa natpisima koji pozivaju na mir i stabilnost, kada čujem zaricanja za domovinu sa obaveznom podrškom predsedniku, pitam
Početak je septembra. Nadležni predviđaju i zahtevaju mirnu školsku godinu. Malo obećavaju, malo prete, malo se prave da ne vide, statistikom zatrpavaju stvarnu gomilu problema.
Prošla školska godina je nekako završena. Zatim je usledio raspust. Školske teme su ostavljene po strani. Uostalom, ovo nije novina. Kada se u junu podele
Ja sam od onih koji nemaju običaj da vežu konja gde im gazda kaže. Uvek moram da razumem zašto baš taj konj i kako
Svedoci smo jedne apsurdne situacije: nastavnici, studenti, intelektualci javno su označeni kao neprijatelji svoje države. Kako smo došli do toga? Kako je postalo normalno da
Često kažem svojim đacima kako književnost nudi odgovore na sva pitanja, ili, bar, utehu kroz analogije. Mi živimo u teška vremena. Potrebno nam je svako
