Sat pre svitanja ulazim uNepogrešivost tišine.Gusta jeUpijam je kožomDišem nečujno Jutro je moj tajni ljubavnikSpremam se za njegaObuzdavam strastiČekamSedam na svoje mesto Susret je moćanIza sklopljenih kapakaRužičastSunčanSkida
Ne znaš ti ko sam jaJa sam samo sebi jaNije to grehNije gordostSamo je istina Misliš da je smeh radostIli nervozaMisliš da je poziv željaIli navikaMisliš
Neću se više nikad kockatiObećavam toJer kockam se strašnoU životU jutraU tišine Kockam se strašnoKao pijani milionerObrćem samo još ovaj krugOtvaram novčanikrastresam slamaricuImam Ponekad zaspim i sanjamSnovi
Nemoj mi nikad govoriti da me volišJa ne volim pričevolim romanene volim poentuvolim tok Nemoj mi nikad govoriti da me volišRizikujda ćutišda preskočiš sebegledaš me u
Nisu retki podli ženski murdarluci u našoj svetloj istoriji. Poslednji se desio skoro. Jako je bolan jer je muškarce ostavio potpuno nemoćnim, razoružao ih i
Živimo u vremenu zaštite prava manjina. Ja radim u školi gde se striktno zahteva zaštita istih tih prava. Gotovo sve manjine imaju svoja udruženja, klubove,
Evo šta bih ja predložila u cilju revizije i osnaženja našeg nacionalnog bića: reviziju gramatičkog roda. Složićemo se da je jezik vrlo moćno oružje, da
Obelećemo svi od uveravanja koliko smo mi bolji, lepši, talentovaniji, sa dubljom istorijom, plodnijom zemljom, moralniji, uspešniji od svih na svetu, a naročito od najbližih
Lepo letnje veće. Sedimo u bašti, ćaskamo sa gostima, opušteno je i udobno. Odjednom, ničim izazvan, jedan od naših prijatelja postavlja pitanje šta je to
Pišem ovo povedena jednom ljubavnom pričom.Najbolji roman koji sam pročitala u svom životu je Zlatno runo Borislava Pekića. On mi je objasnio sve, podržao me
